JOTISH
Poreklo šeme vladarstava planeta nad danima u nedelji
Postoje četiri različite metode za određivanje početka dana. Kao što Sunce ima četiri bitne tačke u svom prividnom kretanju (iz geocentrične perspektive) oko Zemlje, a to su dva ekvinocija i dva solisticijuma u toku godine (dve ravnodnevice na početak proleća i jeseni, jednu dugodnevicu na početak leta i jednu kratkodnevicu na početak zime), tako i jedan ceo dan od 24h “imitira” ove četiri kardinalne tačke u prividnom kretanju Sunca, a one su redom:
izlazak Sunca
podne
zalazak Sunca
ponoć
I sve četiri mogu da posluže kao referenca za početak dana. U svakodnevnim situacijama mi smo navikli da dan počinje u ponoć, ali za natalnu astrologiju najvažnija je Lagna (ascedent) koja predstavlja jedan od dvanaest znakova Sunca koji izlaze na istoku u momentu našeg rođenja (koje Sunce i izlazak Sunca i simbolišu). Time je za natalnu astrologiju definicija početka dana upravo u trenutku kada sviće zora.
Da bismo došli do šeme vladara Vare, moramo prvo da znamo šta je Hora ili sat u vedskoj astrologiji. O tome možete više pročitati OVDE. Svaki sat u toku dana ima svog vladara i šema tih vladarstava je zasnovana na brzini kretanja za svaku planetu. Od najsporijeg do najbržeg kretanja, ta šema izgleda ovako:
Saturn
Jupiter
Mars
Sunce
Venera
Merkur
Mesec
Pošto Sunce ima najvažnije centralno mesto, kako u solarnom sistemu, tako i u svakoj podeli koja se tiče vatre i iniciranja života jednako kao što inicira novi dan svitanjem, tako je i prvi sat prvog svitanja zore u prvoj sedmici od kad je sveta i veka, dodeljen upravo Suncu. Ostatak vladstava nad Horama izgleda ovako:
Hora Table
Kada se poređaju vladarstva nad svakim satom počevši od Sunca pa sve do poslednjeg dvadeset i četvrtog sata u toku prvog dana u nedelji, dvadeset i petim satom koji inicira sledeći dan vlada Mesec. Prvi sat u osvit svakog dana u nedelji dobija status planetarnog vladara tog dana, jer je on taj koji inicira novi dan (Varu) kao što Sunce inicira novi dan. Otuda dvadeset peti sat kojim vlada Mesec dobija status prvog sata u toku sledećeg dana i Mesec dobija status vladara ponedeljka, prvog dana posle nedelje. Kada se izređaju vladarstva nad Horama za preostala dvadeset i tri sata u toku ponedeljka, dvadeset i peti sat, tj onaj koji inicira sledeći dan, će biti Marsov, a utorak pod njegovim vladarstvom. I tako redom dalje. Ovako izgledaju vladarstva nad Horama za svaki od sedam dana u nedelji, a u koloni pod rednim brojem 1. možete videti koji su vladari prvog sata u toku svakog od sedam dana kada se isprati pravilo šeme po Horama. (Toliko o tome da su se Grci i Rimljani prvi setili kome da posvete koji dan u nedelji…)
Značenje reči Vara i šta vladar Vare predstavlja u horoskopu
Reč “Vara” je nastala od reči “Vasa” koja znači sedište, stanište ili mesto i od reči/sloga “Ra” koja se odnosi na Agni tatvu (vatreni element) i Suryu (Sunce). Otuda i ime “Ravi” za Suryu (možda je otuda i staroegipatski Ra). Vatreni element je najvažniji za Bhu Loku (materijalna ravan nivoa planete Zemlje), jer je u šemi rasporeda graha za svaku od sedam loka (sedam ravni postojanja) Mangal taj koji je dodeljen planeti Zemlji:
Bhu Loka – Mangal (Mars)
Bhuva Loka – Surya (Sunce)
Svarga Loka – Shukra (Venera)
Mahat Loka – Budh (Merkur)
Janah Loka -Chandra (Mesec)
Tapah Loka – Shani (Saturn)
Satya Loka – Guru (Jupiter)
Surya je izvor Agni tatve (vatrenog elementa) ali Mangal je taj koji je materijalizuje na planeti Zemlji. Vladar Vare (dana u nedelji na koji smo rođeni) u našem ličnom horoskopu stoga uopšteno utiče na to kako smo fizički kreirani, kakva nam je fizička konstitucija i samo telo, jer u prirodnom Kalpurushu (zodijaku) Mangal je taj koji vlada prvim znakom Meshom (Ovnom), a koji predstavlja prirodnu Lagnu (ascedent), što i jeste fizičko telo i nivo energije (vatre) koju imamo na raspolaganju u našem fizičkom telu, a time se vladar Vare odnosi i na kvalitet našeg zdravlja. Samim tim što se u ovoj šemi vladarstava planeta nad danima u nedelji koristi sedam planeta koje imaju fizičko telo, jasno je da jedna nedelja ne može da ima više od sedam dana od 24h, jer toliko puta izlazak Sunca može da započne novi dan obojen u jednu od sedam duginih boja. Sunčeva svetlost se prelama u tačno sedam različitih boja koje su vidljive ljudskim okom (Rahu i Ketu nemaju fizičko telo, te stoga predstavljaju onaj deo spektra svetlosti koji nije vidljiv ljudskom oku. Rahu predstavlja ultraljubičastu svetlost, a Ketu infracrvenu). Možda ćete naići na sliku Devate Surye (Sunca) predstavljenog kao kočijaša u čiju kočiju je upregnuto sedam konja. Tih sedam konja predstavljaju ove različite boje spektra Sunčeve svetlosti, sedam svitanja u toku jedne nedelje i sedam planeta koje imaju fizičko telo.
Mangal vlada i prirodnim osmim znakom u Kalpurushu, što je Vrishchika (Škorpija), pa time utiče i na nivo prane (dobijamo je disanjem, ali nije baš kiseonik) koji uspevamo ili ne uspevamo da održimo u telu, pa u zavisnosti od toga živimo duže ili kraće, jer je osma bhava (kuća) ta koja određuje naš Ayus ili dugovečnost, tj koliko dugo živimo.
Mangal se egzaltira u prirodnom desetom znaku u Kalpurushu, tj u Makaru (Jarcu). Deseta bhava u našem horoskopu predstavlja naša najviša postignuća u životu, naš uspeh u svakom životnom poduhvatu, konačan rezultat svake naše aktivnosti, kao i uspeh u karijeri.
Kada se saberu sva prirodna vladarstva i egzaltacija Mangala i tome doda njegovo sedište u ovozemaljskom nivu (Bhu Loka), jasno je da vladar Vare na koju smo rođeni umnogome određuje nivo našeg sveukupnog zadovoljstva prisustvom na planeti Zemlji i čitavim našim životom.
Za vladara Vare najpovoljnije je da se nalazi u vatrenom ili vazdušnom znaku, jer je i sam od vatrenog elementa (vazduh raspiruje vatru i omogućava joj da gori). Ne baš povoljna pozicija je u zemljanim znacima, a najmanje povoljna pozicija je u vodenim znacima (voda gasi vatru). Ujedno, gde god da je vladar Vare smešten i koja god planeta da ga predstavlja, to je mesto gde najviše ulažemo svoju energiju. Surya (Sunce) daje tipično mušku konstituciju tela, svetliji ten i kosu (sve nijanse svetlosmeđe sa primesama bakarne) i ovi ljudi prosto nemaju meru kada troše sopstvenu energiju, jer uvek precenjuju sopstvene snage. Chandra (Mesec) daje bled, skoro bezbojan ten, nežnu i osetljivu konstituciju, tipično žensku građu i ne baš zavidan nivo energije (Mesec je ipak vodeni element u svojoj suštini, a to se slabo ili nikako slaže sa vatrenim elementom same Vare), ali pametno raspoređen i fokusiran na praktičnost i materijalno. Mangal (Mars) daje žilavo mršavu građu sa iznenađujuće jakim mišićima i ten/kosu sa crvenkastim odsjajem. Kod njega je veća tendencija ka nižem i prosečnom rastu, a nivo energije je vrlo zavidan, ali za trčanje na kratke staze. Kao i Surya ima tendenciju da troši svoje resurse energije preko sopstvenih granica. Budh (Merkur) daje krupnu i mišićavu konstituciju, jer je bazično zemljani element. Ten i kosa više naginju ka zemljanim tonovima. Nivo energije je osrednji i uglavnom je fokusiran na sticanje znanja i veština. Guru (Jupiter) daje žućkaste nijanse tena i kose, a konstitucija je pravilna sa tendencijom nakupljanja masnog tkiva, naročito u regiji stomaka (ili ukratko – izgled zadovoljnog, oženjenog i dobro uhranjenog muškarca u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama). Nivo energije je odličan (Akash ili etar je element koji podržava sve elemente) i obično se troši na ekspanziju i umnožavanje svega što Jupiter smatra za blagoslov. Shukra (Venera) daje privlačno telo i ženama i muškarcima, mada je više naklonjena tome da ženama pruži svoje estetske blagoslove u punom sjaju i kapacitetu. Tamnije i zemljane nijanse su karakteristične u tenu i kosi ovih ljudi. Nivo energije je slabiji i najviše se troši na partnerstva i lično zadovoljstvo bilo koje prirode. Shani (Saturn) daje visoku i izduženu konstituciju sa isposničkim izrazom lica. Ten i kosa su toliko tamni da ih je teško razlikovati od crne (koža može da ima i sivkasti odsjaj). Imaju dobar nivo energije najviše zahvaljujući tome što su izdržljivi. Ako bi Mars bio savršen takmičar u trčanju na 800m, Saturn bi bio odličan za maraton zahvaljujući svom vazdušnom elementu kojim štedljivo raspolaže. Ponekad toliko štedljivo da ume i da se ulenji.
Kao i uvek, naravno, sve zavisi od toga u kojoj kući i pod kojim aspektima je smešten vladar Vare u natalnom horoskopu, pa opisane karakteristike mogu da pretrpe priličnu modifikaciju.
Hora – odakle nam vremenska jedinica za jedan sat
Ukoliko imate u blizini časovnik sa mehanizmom i kazaljkama, bacite kratak pogled na brojeve. Primetićete da i njih ima 12, tj. tačno onoliko koliko i znakova u zodijaku…
Poreklo reči “Hora”
Na dan prolećne i jesenje ravnodnevice dan traje tačno 12 sati i noć traje isto toliko. Hora je vremenska jedinica koja se koristi u vedskoj astrologiji i traje tačno sat vremena. Dan danas u skoro svim romanskim jezicima (italijanski, francuski, španski, portugalski, rumunski itd) i u engleskom jeziku, reč za jedan sat vuče poreklo direktno iz sanskrita, tj. kaže se manje više slično (ora, heure, hores, hora, ora i engleski hour). Reč Hora izvedena je od dve reči Aho i Ratra, koje redom znače dan i noć na sanskritu. Kada se svaki rashi podeli na dva dela, jedna polovina je uvek Suryina hora (Sunce je analogno danu), dok je druga polovina Chandrina hora (Mesec je analogan noći). U ovom smislu, reč “hora” znači i “polovina” i zaista onaj deo Jyotisha koji se tiče natalne astrologije se i naziva Hora, a zasniva se na mnogim podelama koje su na ovaj ili onaj način izvedene od Sunca i Meseca i njihovog kretanja. Jedan od primera je solarni zodijak od 12 Aditya u kojem je 30 stepeni po znaku analogno 30 dana koliko Suncu treba da pređe tu lučnu dužinu na ekliptici, dok se lunarni zodijak od 27 Nakshatri u kojem je 13 stepeni i 20 minuta po znaku analogno prosečnom dnevnom kretanju Meseca po ekliptici.
Kod parnih ili ženskih znakova (Vrishab/Bik, Kark/Rak, Kanya/Devica, Vrishchika/Škorpija, Makara/Jarac i Meena/Ribe) prvih petnaest stepeni je Chandrina (Mesečeva) Hora, dok je druga polovina ovih znakova (od 15° do 30°) Suryina (Sunčeva) hora. Kod neparnih znakova (Mesha/Ovan, Mithuna/Blizanci, Simha/Lav, Tula/Vaga, Dhanu/Strelac i Kumbha/Vodolija) Suryina i Chandrina Hora su obrnuto postavljene, tj. Suryina Hora je prva polovina znaka, a Chandrina je druga polovina znaka.
hora-zodiac
Raspored Sunčevih i Mesečevih Hora po znacima
Zašto bi se znaci zodijaka uopšte delili na pola?
Svaki znak zodijaka je rezultat interakcije Sunca i Meseca (u užem smislu i njhovog kretanja), tj onih božanskih principa kosmosa koje ove grahe (planete) predstavljaju. Više o tome možete pročitati ovde. Kretanje Sunca u jednom rashiju (znaku zodijaka) je na određeni način analogno kretanju Meseca kroz ceo Kalpurush (zodijak). Sunce prelazi po jedan stepen dnevno, što se dešava za 24h tokom kojih u proseku pola tog vremena provedemo u noći, a drugu polovinu provedemo u dnevnoj svetlosti. Danju jasno vidimo Sunce, dok noću jasno vidimo Mesec. Stoga je jedna polovina (hora) rashija uvek dnevna ili Sunčeva, a druga polovina noćna ili Mesečeva.
Mesečeva svetlost (gledano sa Zemlje) tokom kretanja Meseca prolazi kroz dve faze: rast i opadanje. Rast Mesečeve svetlosti se dešava od mladog do punog Meseca, dok se opadanje dešava od punog do sledećeg mladog Meseca.
Obe faze traju tačno po 15 dana i prva se naziva Shukla Paksha (svetla staza), dok se druga naziva Krishna Paksha (tamna staza), tako da od jedne do sledeće konjukcije Sunca i Meseca ili od jednog do sledećeg mladog Meseca prođe tačno 30 dana. Svaki od ovih 30 dana je jedan Tithi ili lunarni dan. Svaki znak ima 30 stepeni i svaki od tih stepeni je analogan jednom od Tithija. Shukla paksha ili faza rasta Meseca traje tačno 15 dana i za to vreme Sunce pređe tačno polovinu jednog rashija (znaka), pa je stoga prvih 15 stepeni neparnih rashija i 15-30 stepeni parnih rashija analogno ovoj mesečevoj fazi i svaki stepen u ovoj Suryinoj Hori Rashija je analogan po jednom od 15 tithija Shukla Pakshe. Isto važi i za Krishna pakshu ili fazu opadanja meseca i Chandrinu Horu u rashijima.
Dan od 24 sata
Zamislite bilo koju tačku na planeti Zemlji. Da bi ta tačka obišla pun krug oko Zemljine ose potrebno je 24 sata. Istovremeno, ta tačka će kroz taj pun krug oko Zemljine ose obići i dvanaest znakova na ekliptici i to tako što će u proseku prelaziti po pola jednog znaka za sat vremena ili za jednu Horu. Prelazak te tačke preko početka neparnih (muških) rashija je kao ulazak Meseca u fazu rasta, gde se pun Mesec dostiže tačno na sredini na 15. stepenu odakle postepeno opada sve do kraja znaka koji prestavlja mlad Mesec. Obrnut redosled važi u parnim (ženskim) rashijima.
Svaka hora, tj svakih sat vremena, u toku dana ima planetu vladara iz šeme od sedam graha (saptagraha). Redosled kojim se smenjuju ta vladarstva je zasnovan na brzini kretanja planeta oko Sunca opadajućim redosledom:
Shani
Guru
Mangal
Surya (zapravo brzina kretanja Zemlje je analogna kretanju Sunca u ovoj podeli)
Shukra
Budh
Chandra (izuzetak sa kretanjem oko Zemlje)
Za utvrđivanje vladarstva planete nad određenim satom (horom) u toku dana koristi se početak dana sa izlaskom Sunca. Prva Hora od izlaska Sunca je uvek dodeljena vladaru Vare (planetarnom vladaru tog dana). Vladarstva nad drugom, trećom, četvrtom i preostalih dvadeset Hora u toku dana ređaju se redosledom brzina planeta koji je naveden iznad. Pošto je Surya (Sunce) inicijator ove šeme, prva Hora u toku dana kojim počinje sedam dana u nedelji je dodeljena Suryi. U kalendaru koji koristimo sedmica počinje od ponedeljka, dok vedska sedmica počinje sa nedeljom. Evo kako izgledaju vladarstva Hora nedeljom:
Surya
Shukra
Budh
Chandra
Shani
Guru
Mangal
Surya
Shukra
Budh
Chandra
Shani
Guru
Mangal
Surya
Shukra
Budh
Chandra
Shani
Guru
Mangal
Surya
Shukra
Budh
Na ovaj način se izvodi vladar za svaki sat u toku bilo kojeg dana u sedmici. Prvim satom nakon izlaska Sunca vladaju planete ovim redosledom:
Nedelja – Surya (Sunce)
Ponedeljak – Chandra (Mesec)
Utorak – Mangal (Mars)
Sreda – Budh (Merkur)
Četvrtak – Guru (Jupiter)
Petak – Shukra (Venera)
Subota – Shani (Saturn)
U zavisnosti od toga koja planeta vlada Horom (satom) u kojoj smo rođeni, kao i od toga kako je ta planeta smeštena i u kojim yogama, zavisi i gde će se naš um fokusirati na stvari koje smatramo vrednima i koje težimo da obezbedimo sebi. Ako je to Shukra, onda nam je fokus na partnerstvu i smatramo emocije ili partnera vrednim ili partnera prosto smatramo izvorom izobilja. Ako je vladar Hore Budh, onda je životni moto osobe “Znati, umeti, pa imati”, gde “znati” može i ne mora da bude formalno obrazovanje. Ljudi rođeni u Guruovoj Hori mogu biti redovni u obilascima manastira, a stan može da im bude sličnog dekora kao i unutrašnjost prodajnog mesta pravoslavne crkve, jer blagoslova nikad dosta. Isto važi i za ostale planete u kontekstu njihovih karakatvi (osobina i signifikacija).
Postignuća i deseta bhava
Deseta od bilo koje bhave ukazuje na završavanje karme (delovanja) koju smo započeli u toj oblasti života ili privođenje stvari kraju. Deseta bhava od lagne ne mora nužno da pokazuje izbor karijere koji smo napravili, već umesto toga ukazuje na to kako obavljamo aktivnosti u svakodnevnom životu i koje su naše veštine i sposobnosti, a sve to u rasponu od kućnih poslova pa sve do radnog mesta, uključujući i to da li završavamo ono što započnemo ili ne.
Zanimljivo je primetiti da sve agni (vatrene) grahe, a to su Surya (Sunce), Mangal (Mars) i Ketu, imaju svoj pun digbal (direktivnu snagu) u desetoj bhavi. Ovo su grahe koje obezbeđuju potrebnu količinu “pogonskog goriva” (agni – vatra) da se vožnja izvoza do kraja jednom kada je započnemo. Ljudi sa ovim grahama u desetoj bhavi imaju snažan fokus i skloni su tome da rade i da dovrše ono su započeli što je god moguće brže. Na kraju se ispostavi da su jako uspešni u onome što rade prosto zbog snažnog fokusa i svoje ogromne motivacije i energije.
Planete koje imaju nula digbala (direktivne snage) u desetoj bhavi, obe pripadaju jala tatva grupi (vodeni element). Daleko od toga da su poslednje na listi onih koji dovršavaju stvari do kraja, ali definitivno zahtevaju neku vrstu “specijalnog tretmana” kako bi dali sve od sebe. Zaboravite na to da ljudima sa Chandrom (Mesecom) i Shukrom (Venerom) u 10. bhavi objašnjavate kako funkcioniše logika “radiš za novac”. Chandri u desetoj bhavi je potrebna barem mrvica domaće atmosfere na poslu (porodična fotografija na radnom stolu može biti od pomoći), po mogućnosti da postoji tim ljudi koji pružaju osećaj sigurnosti i pripadanja kao da su ćlanovi porodice, a ne samo kolege. Alternativa svemu ovome jeste da rade svoj posao od kuće, što baš i nije od neke pomoći za pokretne rashije na lagni, dok je fiksnim rashijima na lagni ova opcija super udobna, a dvojni rashiji na lagni su prilagodljivi i za jednu i za drugu varijantu. Nemojte da im skraćujete pauze za ručak, jer je hrana od esencijalnog značaja da se oni osećaju udobno, zadovoljno i srećno na radnom mestu. Zvuči komplikovano? Pokušajte da zadovoljite Shukru i njen prioritet da uživa u svom poslu. Logika “radiš za novac” neće baš upaliti ni u njenom slučaju. Osim uživanja u poslu, koje je prava mala nemoguća misija za sebe, jako joj je bitna estetika i čistoća radnog prostora. Prašnjave, mračne kancelarije, ispucali zidovi puni buđi, nered, nesklad, stari, dotrajali nameštaj, kičeraj, zbrka toplih i hladnih boja, sve to toliko agresivno narušava njihov snobovski senzibilitet za lepo i čisto, da ne postoje milioni za koje bi kročili u takav prostor, a kamo li radili u istom.
Akash (etar) tatva je u stanju da izvede prava mala čuda da bi obavila ono što započne i rezultat je obično jednako efikasan kao i u slučaju Agni Graha. Guru (Jupiter) nije baš takav da forsira stvari i ide glavom kroz zid, kao što je to slučaj sa Agni Grahama, ali ukoliko vam je potrebno pravo, veliko čudo u nekom momentu, onda je Guru u desetoj bhavi definitivno neko ko će vam ga stvoriti. “Čudni su putevi gospodnji” je fraza koja je kao stvorena za ove ljude i kao da je inspirisana baš njima. Pitajte ih kako su nešto postigli i vrlo je verovatno da će se osećati kao da ne umeju da ponove to što su već izveli ili kao da ne mogu da se sete svakog pojedinačnog koraka koji su preduzeli. Oni definitivno pripadaju klubu “Mi koji nalazimo način” i kao da imaju svoju ličnu dobru vilu Sreće koja im konstantno sedi na ramenu.
Prithivi tatva i Budh (Merkur) u desetoj bhavi. Očekivali biste mnogo od karake (signifikatora) za karijeru, zar ne? E, pa… pogrešno… zapravo, polu pogrešno. Ovi ljudi su savršeni za poslove sa polovinom radnog vremena, ali sa platom za puno radno vreme, što je zapravo definicija njihovog posla iz snova. Dakle, još jednom da razjasnim: 100% plate, 50% radnog vremena provedenog radeći, a preostalih 50% radnog vremena provedenog družeći se sa kolegama. Njima je ćaskanje, razgovor, dijalog i razmena tračeva podjednako važno kao i vazduh koji dišu tokom radnog vremena. Poželeli ste da im date šut kartu istog trenutka kada ste ih po ko zna koji put uhvatili kako vise na FB u radno vreme i za radnim stolom? Možda ne bi bilo loše da prvo razmotrite sve argumente za i protiv te odluke, jer ne postoji mnogo ljudi koji imaju njihovu sposobnost da se adaptiraju tako brzo, niti postoji mnogo ljudi koji mogu da im izađu na crtu sa čitavom listom talenata i veština koje poseduju, a još je manje ljudi koji umeju da multitaskinguju (i to takvom brzinom) kao što to ume Budh u desetoj. Kako da vuk bude sit i sve ovce na broju? Tako što ćete im dati zadatak da osmisle i započnu nove projekte, a onda nađite nekog odgovornog i pouzdanog da ih dovrši do kraja. Oni su fenomenalni inicijatori puni ideja, ali su prosto katastrofalni u dovršavanju bilo čega što započnu.
Vayu (vazduh) tatva je svakako najsporija od svih. Spora u smislu osamnaest godina obilaženja zodijaka za Rahua i dvadeset i osam godina za Shanija (Saturna). Njihova jedina prednost je u tome što ne samo da ne odustaju tako lako, nego ne odustaju uopšte. Ovo su najtvrdoglaviji (i najnefleksibilniji ljudi) na svetu. Deluju vam kao da su odustali? Jok. Samo meditiraju na svoj sledeći korak. Treba im nekoliko meseci za taj sledeći korak? Da, njima je potrebno baš toliko. Izgledaju kao da su zaspali? Ne, oni samo duboko razmatraju šta je sledeće što bi trebalo da urade. Čak i najobičnija stvar kao što je brisanje prašine, zahteva razvijanje pažljivo osmišljene strategije pre nego što bilo šta započnu. Na kraju, nekoliko večnosti nakon što ste zaboravili šta ste im uopšte rekli da urade, ovi ljudi iznenada izmile iz svog zabačenog ćoška, u kojem ih je i Gospod bog zaboravio, da vam saopšte da je posao obavljen. “Konačno” je reč koja ne postoji u njihovom rečniku. Oni su savršeni za projekte koji se zasnivaju na nalaženju rešenja kroz pokušaje i greške, jer imaju svo strpljenje ovoga sveta da zviznu glavom o zid hiljadu puta i da bez obzira na to, ponovo pokušaju sve ispočetka od nule, kao da ništa nije bilo. Neka vam priča o kornjači i zecu bude na pameti ukoliko vam je potrebna dodatna doza optmizma kada ih unajmljujete za poslove i projekte kojima niko pri zdravoj pameti ne bi čak ni pružio šansu.
Zašto postoji baš 12 znakova
Devedesetih godina je kao bomba odjeknulo da su astronomi pronašli famozno trinaesto sazvežđe Zmijonoše, pa stoga cela astrologija odjednom pada u vodu…
Crtež sazvežđa Zmijonoše. Ručni rad Johanesa Keplera, stoga Evropljanima dokumentovano poznat minimum od XVI veka. Mada su Grci i Rimljani sasvim drugačije zvali ovo sazvežđe.
Verujem da je otkriveno bezbroj novih sazvežđa nevidljivih ljudskim okom od kad postoji teleskop, ali sazvežđe Zmijonoše je vrlo vidljivo golim okom i prilično zabeleženo od davnina. Zapravo, postoji mnogo drugih sazvežđa na ekliptici poznatih od davnina i vidljivih ljudskim okom (Orion bi bio jedan od poznatijih primera) osim onih dvanaest koji se uzimaju kao znaci zodijaka.
Znaci zodijaka su prosta prostorna podela ekliptike na dvanaest jednakih delova, a koja može biti tropska ili sideralna. Više i detaljnije o tome možete pročitati u tekstu Koji znakovi se koriste u vedskoj astrologiji?
Računanje vremena
Kalpurusha ili zodijak je personifikacija vremena (Kala – vreme, Purusha – čovek). Time je merenje vremena jako bitno za vedsku astrologiju. Ma gde da smo se rodili na planeti Zemlji i u kojem god veku, dve vremenske jedinice su zajedničke svim civilizacijama: to su dan i godina. (Prosto je nemogće da ih ne primetite ako ste stanovnik planete Zemlje) U oba slučaja Sunce je veoma bitan faktor definisanja ovih vremenskih jedinica i ima veze sa dva vrlo prirodna ciklusa: dan zavisi od okretanja Zemlje oko sopstvene ose, a godina zavisi od kretanja Zemlje oko Sunca.
Kada bi se zvezde videle i danju, ljudi bi mogli da primete da se na istočnom horizontu smenjuju sva sazvežđa zodijaka u toku jednog dana na prosečno svaka dva sata, što je posledica Zemljine rotacije oko sopstvene ose. Naravno da se nebo ne okreće oko Zemlje, ali to “okretanje neba” je privid kretanja posmatrano sa Zemlje. Za tačno 24 sata svih 12 znakova će se smeniti na istočnom horizontu (ovo je ujedno i osnova za računanje ascedenta ili Lagne). U današnje vreme smo se malo udaljili od vedskog računanja dana od jednog izlaska Sunca do sledećeg, što bi bilo najprirodnije. Mi računamo dan od ponoći do ponoći.
Godina zvanično traje 365 dana, sa izuzetkom svake prestupne koja traje 366. Prosečno vreme za koje Zemlja obiđe pun krug oko Sunca je 365,25 dana, što znači da i godinu računamo po jednom vrlo prirodnom ciklusu. Pošto pun krug ima 360 stepeni, ovo znači da se Zemlja kreće približno jedan lučni stepen dnevno, tj da se Sunce prividno kreće po ekliptici skoro jedan stepen dnevno gledano iz Geocentrične perspektive. Tačan broj bi bio 59 lučnih minuta dnevno, što je razlog zašto imamo onih skoro šest dana “viška” preko 360 koji ne korespondiraju precizno sa brojem lučnih stepeni.
Jeste li se nekada zapitali zašto mesec traje u proseku oko 30 dana?
Kad smo kod toga, da li ste primetili da kalendar ima tačno 12 meseci (koliko i zodijak ima znakova)? 🙂 Pretpostavljam da se retko ko zapita zašto je i to baš tako…
Odgovor je u kretanju Meseca oko Zemlje. Prilikom tog kretanja, svakih 29,5 dana na nebu se dešava konjukcija Sunca i Meseca, što mi na Zemlji vidimo kao mlad Mesec, tj ne vidimo Mesec uopšte, pošto se nalazi u istoj liniji sa Zemljom i sa Suncem, a između Sunca i Zemlje. Sve Mesečeve faze od rasta do opadanja se izmenjaju u približno mesec dana. Zanimljivo je da se u našem jeziku Mesec (nebesko telo) i mesec (vremenska jedinica) kažu potpuno identično, dok je u većini jezika reč za mesec manje ili više izvedena baš od naziva za Mesec kao nebesko telo.
I platu dobijamo jednom mesečno. Mesec je inače egzaltiran u znaku Vrishabha (Bika), što je prirodna druga kuća (finansije) zodijaka. U vedskoj astrologiji Mesec predstavlja sve resurse (hranu, novac) koje imamo na raspolaganju za trošenje i za održavanje samih sebe u životu.
I menstruacija se dobija jednom mesečno (lat. Mensis – Mesec), ali nećemo sada o tome… 🙂
I na kraju, zašto baš tih dvanaest znakova? Zašto ne trinaest ili petnaest ili dvadeset?
Toliko o tome da crkva ne ljubi astrologiju… Možda da je pitamo zašto baš 12 apostola… 🙂
Dve najvažnije planete koje nam određuju vremenske jedinice su Sunce i Mesec. Ovo su planete koje imaju status dva svetla vedske astrologije. Prvi princip (ne samo) vedske teorije o kreaciji je dvojnost, tj muški princip (Purusha) i ženski princip (Prakriti). Kada se muški i ženski princip spoje, nastaje čitava pojavna kreacija, potpuno identično kao što nastaje dete (jedan novi svet) kada se muškarac i žena spoje u seksualnom činu.
Surya (Sunce) predstavlja oca, muški princip, Purushu i pratyaadhi devata Surye je Shiva. Chandra (Mesec) predstavlja majku, ženski princip, Prakriti i pratyaadhi devata Chandre je Parvati (Shakti). Susret planetarne majke Meseca i planetarnog oca Sunca u yutiju (konjukciji) dešava se na svakih 29,5 dana i mi to vidimo kao mlad Mesec. Svaki put kada se ovo Muško i Žensko sretnu, nastane po jedno dete tj jedan od 12 Aditya (sinova Surye) ili jedan znak zodijaka.
Uzmite digitron i podelite 365,25 sa 29,5. Čini mi se da je jedini okrugao broj koji ćete dobiti upravo dvanaest. Toliko puta se Sunce i Mesec sretnu i spoje dok Zemlja prošeta svoj pun godišnji krug oko Sunca. Eto zašto i kalendar i zodijak (i dan i noć) imaju podelu na dvanaest. Prosto ne može da ih bude ni više ni manje, ma koliko sazvežđa bilo na ekliptici.
Saptagraha šema se sastoji iz sedam graha koje imaju fizičko telo: Surya, Chandra, Mangal, Budh, Guru, Shukra i Shani. Kada iz ove šeme uklonite svetla Suryu i Chandru, ostaje vam šema od pet graha (panchagraha) od kojih svaka vlada po jednom tatvom (elementom). Materijalni univerzum se sastoji od ovih pet tatvi:
Akash – etar, vakum. Vladar je Guru
Agni – vatra (energija). Vladar je Mangal.
Prithivi – zemlja (čvrsto stanje). Vladar je Budh.
Vayu – vazduh (gasovito stanje). Vladar je Shani.
Jala – voda (tečno stanje). Vladar je Shukra.
Iako ostale grahe nemaju svoja vladarstva nad ovih pet tatvi, svaka graha ima kvalitete jedne od tatvi, pa je tako tatva Surye i Ketua Agni, Rahu je u Vayu, a Chandrina tatva je Jala.
Svaka tatva ima svoju Devatu (“božanstvo”). Devata Akash tatve je Vishnu, devata Agni tatve je Surya, devata Prithivi tatve je Ganesha, devata Vayu tatve je Shiva i devata Jala tatve je Devi.
Akash tatva je sveprožimajuća i drži svaki deo na okupu u jednoj celini. Akash tatva je prisutna podjednako u svakom od 12 rashija i drži ih u celini koja se zove Kalpurush. Preostale četiri tatve su raspoređene po rashijima tako da je svaka od njih dominantna u rashijima koji su u trgonu (trikona).
Agni rashiji
agni-rashi
Agni rashiji su Mesha, Simha i Dhanu. Agni ili vatra je element energije i aktivnosti. Ovi rashiji daju impulsivan temperament i manjak strpljenja, jer sve u njihovim životima mora da se odvija žustro, energično i brzo.
Prithivi rashiji
prithivi-rashi
Prithivi trikonu čine Vrishabha, Kanya i Makara. Zemljani element čini ova tri znaka vrlo praktičnim bićima sa puno strpljenja i upornosti. Veruju isključivo u ono što mogu da vide, čuju, okuse, opipaju i omirišu, tj u svojih pet čula.
vayu-rashi
Vayu trikonu čine Mithuna, Tula i Kumbha. Vazdušni element im daje ogroman verbalni i intelektualni kapacitet. Ovo su bića 21. veka, interneta, trgovine, brzog protoka informacija i brzih promena. Ukratko, ne možete ih uhvatiti ni za glavu ni za rep, jer su stalno u pokretu.
Jala rashiji
jala-rashi
Jala trikonu čine Karka, Meena i Vrishchika. Vodeni element im daje buru i uragan najšireg spektra svih mogućih emocija. Čak i muškarcima sa nekom od ove tri lagne… (Čak i muškarcima Vrishchikama kada zagrebe onu njihovu “mačo & alfa” fasadu, ali psst! Nisam vam to rekla! 😉 )
Kako su rashiji dobili svoje tatve?
Dwadasha Aditya ili 12 rashija je solarni zodijak u kojem svaki rashi zauzima po 30 stepeni. Surya je princip Božanskog Oca (Purusha, Shiva itd) koji se gleda u devetoj bhavi (kući), pa se podelom rashija na devet jednakih delova dobijaju pade od 3°20’ od kojih se konstruiše posebna podelna karta (varga) koja se zove Navamsha.
Postoji i lunarni zodijak od 27 Nakshatri. Svaka Nashatra zauzima 13°20’. Chandra je princip Božanske Majke (Prakriti, Shakti itd) koja se gleda u četvrtoj bhavi (kući), pa kada podelimo Nakshatru na četiri jednaka dela dobijamo ponovo 3°20’, što je dužina jedne pade.
Susret lunarnog i solarnog zodijaka je u padama. Svaka pada predstavlja spoj Purushe i Prakriti, tj muškog i ženskog principa, što su osnovni principi kreacije. Ukupan broj pada u oba zodijaka je 108. Nije slučajno zašto se mantre izgovaraju baš po 108 puta, jer je pada osnovna jedinica oba zodijaka. Ako natal predstavlja samu osobu, 108 pada predstavlja osnovne jedinice samog bića. Kada se vibracija mantre utisne u svih 108 pada, pokrili smo ceo krug i sve delove kreacije našeg bića.
U svih 108 pada ceo solarni zodijak od 12 rashija se ponovi tačno devet puta po sledećoj šemi (ovo je ujedno i šema za računanje Navamsha podelne karte):
navamsha-table
Rashiji se ponavljaju ovakvim redosledom:
redosled
Na primeru Agni rashija vidimo da se pade ponavljaju potpuno istim redosledom u sva tri rashija i da uvek kreću od pokretnog (rajas) rashija:
vatreni-rashiji
Agni rashiji imaju tačno po dve pade Prithivi rashija, dve pade Vayu rashija, dve pade Jala rashija i po tri pade Agni rashija, što čini Agni (vatreni) element (tatvu) najdominantnijom u ovim rashijima.
Potpuno isti slučaj je sa tatvama pada u ostalim rashijima, pa će tako Prithivi (zemljani) rashiji imati po tri Prithivi pade, Vayu (vazdušni) rashiji će imati po tri Vayu pade i Jala (vodeni) rashiji će imati po tri Jala pade. Sa izuzetkom sveprožimajućeg Akasha (etra), u svakoj tatvi postoje po tri rashija (3 x 4 = 12), pa je time kompletan zodijak (Kalpurush) u savršenom balansu svih pet tatvi.
Kalkulacija Vimsottari Dashe je zasnovana na šemi od 27 Nakshatri. Ovo je najšire rasprostranjena phalita dasha i ima univerzalnu primenu. Pošto se zasniva na Nakshatrama, ona prikazuje dinamiku uma kroz vreme, što je čini na neki način prigodnom za uvrđivanje redosleda događaja na vremenskoj skali u kontekstu različitih faza menjanja naše mentalnosti kroz vreme i kroz život. Ljudi čak najčešće razvijaju, usvajaju i pokazuju osobine graha koje vladaju aktuelnim Mahadashama u datom trenutku (naravno, u okvirima urođenih sposobnosti, što se utvrđuje na osnovu pozicije ove grahe u natalu).
Nakshatra je Vayu tatva u Panchangu. što pokazuje nivo prane osobe i kao takva može da ukazuje na kvalitet zdravlja. Ovo je razlog zašto Vimsottari Dasha može da bude od velike pomoći prilikom utvrđivanja povoljnih i manje povoljnih perioda za zdravlje tokom različitih vremenskih razdoblja u životu.
Vimosttari Dasha ima maksimalan period od 120 godina i taj period je izveden iz dva faktora: (Navagraha + Lagna) x Dwadasha Rashi. Prvi faktor je devet graha i lagna, što čini broj deset. Drugi faktor je dvanaest rashija (svaki rashi daje po jednu godinu). Kada se ova dva faktora pomnože, dobija se 10 x 12 = 120 godina, što ujedno i čini tačan broj jedne cele Vimsottari Dashe i maksimalno trajanje ljudskog života na Zemlji u ovoj Yugi. Ipak u Vimsottari Dashi nije slučaj da svaka graha ima jednak period, tj da period svake grahe traje 12 godina. Postoji preraspodela godina među grahama.
Ketu i Mangal su redom Ganesha i Kartikeya, sinovi Shive i Parvati. Obojica su slične prirode (samim tim i ove dve grahe) i stoga obe grahe imaju isti period u Vimsottari Dashi od 7 godina. I Ketu i Mangal daju po 5 godina Chandri (svojoj majci Parvati), što čini da Chandrina Mahadasha traje 10 godina.
Ali pre nego što se to dogodilo, nesebična Chandra je svojih 12 godina poklonila Guruu i Shukri i to tako što je Guruu dala 8 godina, a Shukri 4. Guru kao graha je glavni Guru (u kontekstu božanskog učitelja) Vimsottari Dashe i stoga dužina trajanja Guruove Mahadashe mora biti jednaka dužini trajanja Mahadashe Chandre i Surye u zbiru, što zaista i jeste slučaj u Vimsottari Dashi. Surya traje 6 godina, Chandra traje 10, ukupno to je 16, što je i jednako trajanju Guruove Mahadashe od 16 godina (12 godina koje je Guru dobio u prvobitnoj raspodeli + 4 godine koje je dobio od Chandre). Shukrina Dasha traje 20 godina, jer je ona dobila 8 godina od Chandre
Rahu pomračuje Suryu, tako da on oduzima Suryi 6 godina. Kada dodamo tih 6 godina na prvobitnih 12, dobijamo 18 godina, koliko i traje Rahuova Mahadasha. Ovo ostavlja Suryi tačno 6 godina, koliko i traje njegov period Mahadashe.
Upachaya bhavavama u prirodnom Kalpurushu (onom koji počinje od Mesha rashija) vladaju Budh i Shani (3, 6, 10. i 11. bhava, tj Mithuna, Kanya, Makara i Kumbha rashiji). Upachaye su mesto rasta i razvoja, pa stoga lagna dodeljuje svojih 12 godina Shaniju i Budhu. Shani dobija 7 godina od Lagne (7+12=19 godina trajanja Shanijeve Mahadashe), a Budh dobija 5 godina od Lagne (5+12=17 godina trajanja Budhove Mahadashe).
Kada se sve to sabere, 7 godina za Ketua, 20 godina za Shukru, 6 godina za Suryu, 10 godina za Chandru, 7 godina za Mangala, 18 godina za Rahua, 16 godina za Gurua, 19 godina za Shanija i 17 godina za Budha, dobijamo 7+20+6+10+7+18+16+19+17=120 godina, koliko ukupno traje jedna cela Vimsottari Dasha.
Uzgred, u pasusu iznad, grahe su navedene redosledom Mahadasha svih devet graha u Vimsottari Dashi. To je isti redosled kao i redosled vladarstava Nakshatri u šemi od 27 i ovaj redosled vladarstava se smenjuje tačno tri puta za svih 27 nakshatri (9 x 3 =27). Prvi ciklus od devet graha pokriva prvih devet nakshatri (od Ashwini do Ashlesha nakshatre), drugi ciklus pokriva nakshatre od desete do osamnaeste (od Magha do Jyeshta nakshatre), a treći ciklus pokriva nakshatre od devetnaeste do dvadeset i sedme (od Moola do Revati nakshatre). U zavisnosti od toga gde se nalazi Chandra u natalu, tj u kojoj nakshatri, vladar te nakshatre će biti vladar prve Mahadashe u životu te osobe.
Grah se mogu podeliti u tri grupe na osnovu njihovih guna: satva grahe, rajas grahe i tamas grahe. Guna chakra je šema u kojoj svaka graha ima svoju numerološku vrednost: Surya je 1, Chandra je 2, Guru je 3, Rahu je 4, Budh je 5, Shukra je 6, Ketu je 7, Shani je 8 i Mangal je 9.
Svaka guna čini grupu od po tri grahe u ovoj šemi i u svakoj grupi jedan od Mesečevih Čvorova ima posebnu ulogu, jer su to grahe koje nemaju telo.
Satva guna grahe su Surya (1), Chandra (2) i Guru (3).
Rahu je sledeći u šemi sa svojim brojem 4. Mesečevi Čvorovi predstavljaju granice i ovde je Rahu signifikator granice između satva i rajas gune. Kada Rahu uništi satva gunu, nivo gune se spušta na nivo rajasa.
Sledeće grahe u šemu su Budh (5) i Shukra (6) koji pripadaju grupi rajas gune.
Ketu sa svojom numerološkom vrednošću 7 je na sledećoj granici, on uništava rajas i spušta nivo gune do nivoa tamasa. Shani (8) i Mangal (9) pripadaju grupi tamas gune.
Surya, Chandra i Guru čine trojstvo života. Surya je karaka (signifikator) za lagnu (ascedent). Guru je karaka za vladara lagne (lagnesha). Lagna i lagnesha su glavni elementi za izračunavanje treće bitne stavke u trojstvu života, a to je arudha lagna, za koju je Chandra signifikator.
Postoji još jedno bitno trojstvo u Jyotishu. Surya je karaka za Atmu (dušu), Chandra je karaka za Manas (um), a Guru je karaka za boga i duhovna znanja. Duša je (najčešće) zarobljena od strane uma i jedini način da pobedi um je put ka bogu (ma koji put to bio).
Uloga jyotishija se sastoji iz toga da pruži odgovore u vezi sa životnim pravcem osobe uzimajući u obzir ova dva trojstva. Satvična priroda Jyotishija se ogleda u sledećim predispozicijama i osobinama:
Surya – Da vidi i da spozna. Jyotishi mora biti u stanju da vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. Surya je izvor svetlosti za ceo solarni sistem, pa je stoga i izvor istine (spoznaje) i onaj koji uništava tamu svojim svetlom. Shiva je pratyaadhi devata Surye, “svevideće oko univerzuma” i Nebeski Otac.
Chandra – Da oseća. Jyotishi mora da bude saosećajan prema onima koji mu prilaze za pomoć i savet, bez da ikoga diskriminiše. Chandra predstavlja Shakti, pa stoga i vrline Božanske Majke koja podjednako prihvata sva bića svojom bezuslovnom ljubavlju, jer su sva bića njena deca. Chandra je jedina graha koja nema neprijatelje među preostalim grahama upravo zbog svoje bezuslovne ljubavi i bezgranične saosećajnosti.
Guru – Da usmerava. I to da usmerava savetima koji su za najviše dobro svih i svega. Od Jyotishija se očekuje da pruži savete na putu do boga. Pratyaadhi detava Gurua je Brihaspati, duhovni učitelj bogova. Reč “Jyotish” je sastavljena od reči “Jyoti” koja znači svetlo i reči “Isha” koja znači bog. U krajnjoj liniji, svaki individualni put vodi uvek u istom smeru – ka bogu. Pravilan savet Jyotishija u vidu mantri, remedijalnih mera i duhovne prakse može pretvoriti svaki individualni put u prečicu.
Koji znakovi se koriste u vedskoj astrologiji?
Potpuno isti kao i u zapadnoj astrologiji. Ali…
Isti su u smislu simbola i imaju približno slične osobine i tumačenja. Osnovna razlika je u tome što se u vedskoj astrologiji koristi sideralni zodijak, dok se u zapadnoj astrologiji koristi tropski zodijak.
E sad jedna bomba: ni tropski ni sideralni zodijak nemaju veze sa realnim sazvežđima. I jedan i drugi su prostorna podela svemira u ravni ekliptike na dvanaest jednakih delova, čime svaki deo dobija svojih lučnih trideset stepeni od ukupno 360 koliko čini pun krug.
Tropski zodijak
Početna tačka u svakom zodijaku je nulti stepen Ovna. U slučaju tropskog zodijaka, to je projekcija pozicije Sunca prilikom prolećne ravnodnevice. Taj datum je najčešće oko 21. marta. Nekad se Zemlja brže kreće, pa to može biti dan ranije, a nekad se kreće sporije, pa to može biti i 22. marta. Prolećna ravnodnevica se poklapa sa početkom proleća. Sunce se prividno kreće po ekliptici jedan stepen dnevno (iz ugla geocentričnog sistema). Nakon približno 30 dana Sunce ulazi u sledeći znak, tj u znak Bika. Nakon približno 360 dana Sunce obilazi pun krug (realno je 365,25 dana) i ciklus od dvanaest znakova kreće ispočetka.
Na Zemlji se dešavaju realni fenomeni koji prate tropski zodijak. Na severnoj hemisferi počinje proleće i priroda se budi tokom tranzita Sunca kroz tropski znak Ovna. Ovo je znak početaka. Ovan je inicijator, prvi od svih, iskra koja sve zapali, prepun energije koja pršti na sve strane, a potrebno je mnogo energije da bi se priroda razbudila iz zimskog sna. Sa ulaskom Sunca u znak Bika, proleće je u punom cvatu i priroda buja, što i jeste u skladu sa plodnošću ovog znaka. Veseli, junski Blizanci, more u vodenom znaku emotivnog raka, Sunce u svom punom sjaju avgustovskog Lava kojim vlada, devojka sa klasjem žita u septembarskoj Devici predstavljenoj ovim simbolom, oktobarska Vaga sa balansom između aktivnih energija proleća i leta i pasivnih energija jeseni i zime, novembarska Škorpija u kojoj se vegetacija gasi i polako odumire, decembarski Strelac sa predprazničnom euforijom i veseljem, januarski Jarac sa kojim počinje saturnovska hladnoća najdužih noći i najkraćeg dana, hladnoća intenzivnih vetrova burne i nepredvidive februarske Vodolije koja se uvlači u kosti i na kraju kao da je sve stalo, kao da se svako godišnje doba zaustavilo u martovskom znaku Riba mirnom kao Tihi Okean. I to je samo zatišje pred buru sledećeg ulaska Sunca u znak Ovna u kojem opet sve kreće od početka.
Sideralni zodijak
Nulti stepen sideralnog znaka Ovna već ima malo više veze sa realnim zvezdama. Skoro da ima veze sa sazvežđima.
Naime, realna sazvežđa znakova zodijaka uopšte nisu jednake veličine, a kamo li da postoji bar jedno koje zauzima tačno 30 stepeni po ekpliptici.
Evo ih. Da li deluju kao da su jednake veličine? 🙂
Spica (popularno ime je i “Klas Device”) je najsjajnija fiksna zvezda u sazvežđu Device (onom pravom sazvežđu Device koje posmatraju i astronomi, a i zovu ga istim imenom). U vedskoj astrologiji ova fiksna zvezda se zove Chitra i odgovara istoimenoj nakshatri koja se proteže od 23 stepena i 20 minuta Kanya rashija pa sve do 6 stepeni i 40 minuta Tula rashija. Kako jedna nakshatra zauzima prostor od 13 stepeni i 20 minuta, sama sredina ove nakshatre se nalazi na nultom stepenu Tule. Tačno prekoputa te tačke je nulti stepen Mesha rashija, što je ujedno i način na koji se konstruiše startna pozicija za sideralni zodijak, u kojem takođe svaki znak (rashi) zauzima tačno 30 lučnih stepeni na ekliptici.
Dakle istih 12 znakova se koriste i u vedskoj astrologiji, samo što imena rashija na sanskritu zvuče ovako:
Mesha – Ovan
Vrishabha – Bik
Mithuna – Blizanci
Karka – Rak
Simha – Lav
Kanya – Devica
Tula – Vaga
Vrishchika – Škorpija
Dhanu – Strelac
Makara – Jarac
Kumbha – Vodolija
Meena – Ribe
Precesija ili fazna razlika između tropskog i sideralnog zodijaka
Ako prvi put čujete za ovaj termin, ne bih ni da pokušavam da se trudim da vam objasnim. Ne verujem da bih u tom slučaju bila uspešna sa izborom reči koje bi vam omogućile da zamislite kako to stvarno izgleda. Srećom, imam sličicu koja će vam potpuno precizno dočarati o čemu se radi.
precession
Ovaj pun krug žute boje Zemljina osa opisuje za približno 26 000 godina. Za jedan lučni stepen potrebno je oko 72 godine, što znači da za jedan ceo znak treba oko 2160 godina. Pre nešto više od 3800 godina sideralni i tropski zodijak su se precizno poklapali. Trenutna razlika između sideralnog i tropskog zodijaka je 23 stepena i 44 minuta, što u praksi znači da ako znak Ovna počinje oko 21. marta, onda Mesha rashi počinje negde oko 15. aprila.
Ukoliko ste tek počeli da učite vedsku astrologiju, verovatno prolazite kroz krizu “astrološkog identiteta” ako ste rođeni sa Suncem u prvih 24 stepena nekog od tropskih znakova zodijaka i ako ste čitav život navikli da automatski tražite tu rubriku u dnevnom horoskopu vaših omiljenih novina ili portala, jer sad odjednom više niste Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Lav ako ste rođeni između 23. jula i 15. avgusta, niti ste više U Očima Svih Ljudi Seksualno Nezasita Škorpija ukoliko ste rođeni između 22. oktobra i 15. novembra, niti ste više Dežurni Hipster & Dvorska Luda od Vodolije ako ste rođeni između 20. januara i 15. februara. Rakovi rođeni između 22. juna i 15. jula su verovatno najsrećniji što im je konačno skinuta titula “Dežurna Plači___” (plačikmeza, naravno 🙂 ), a muški Rakovi rođeni između ovih datuma se posebno raduju što im je oduzeta titula “Zlatna Papuča Leta Gospodnjeg ____”. Verovatno ste razočarani i time što sad odjednom ne znate “sve” o budućem dečku ili devojci kada vam on ili ona kažu svoj znak u horoskopu.
Da vam olakšam i otežam krizu “astrološkog identiteta”… u vedskoj astrologiji najdominantniji faktor ličnosti je Lagna ili ascedent (podznak je termin koji je odomaćen u Srbiji). Ono što je opšteprihvaćeno kao najdominantniji faktor u zapadnoj astrologiji je Sunce u jednom od 12 znakova zodijaka. dočim u vedskoj je to podznak.
Ayanamsha je vedska reč za precesiju. “Ayana” znači staza, pravac ili put, a “amsha” znači deo, porcija, podela na određeni broj jednakih delova itd. Čim postoji reč za precesiju, to znači da je ona od davnina vrlo poznat i zabeležen fenomen u vedskoj astrologiji. Razlika između sideralnog i tropskog zodijaka je uvek jedan deo (amsha) zodijaka (trenutno je to 23 stepena i 44 min) i taj deo se “kreće” lučno u nekom pravcu (ima svoju Ayanu ili stazu). Postoje različite tradicije vedske astrologije i svaka od njih se kune u svoj metod računanja Ayanamshe. Tradicija u kojoj učim Jyotish ima svoje argumente za (gore pomenutu) Chitra Paksha Ayanamshu, koju i sama koristim. Vi ćete, naravno, napraviti svoj izbor u skladu sa sopstvenom praksom i u skladu sa onim što vam daje najbolje rezultate u istoj.
Što je, zapravo, pitanje od milion dolara…Jer odgovor na ovo pitanje nije merljiv nijednim fizici poznatim instrumentom. (Za sada) U vedskoj astrologiji postoji princip u vezi sa uticajem planeta na sva bića na Zemlj, uključujući i čoveka.
Planeta se na sanskritu kaže “graha”. Poreklo je u reči “grahana”, što znači zgrabiti, pomračiti. Na primeru solarne i lunarne eklipse je najlakše objasniti kako se dešava eklipsa, tj grahana.
Solarna eklipsa
solarna-eklipsa
Pomračenje Sunca se dešava kada se Mesec u svojoj putanji nađe tačno između Zemlje i Sunca, čime blokira Sunčevu svetlost da dopre do onog dela površine Zemlje koju prekriva svojom senkom. Dakle, potpuno isto kao što i mi ljudi “bacamo” senku kada hodamo ulicom tokom dana. Solarna eklipsa može da bude parcijalna (delimična) ili totalna (potpuna).
Lunarna eklipsa
lunarna-eklipsa
Je potpuno ista kao i Solarna, samo obrnuto. 🙂 Ovde je umesto Sunca pomračen Mesec i to tako što se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca, pa baca svoju senku na Mesec time što blokira Sunčevu svetlost. I ona može biti parcijalna (delimična) ili totalna (potpuna).
Bez obzira što se jednom mesečno dešava da je Mesec između Sunca i Zemlje (mlad Mesec), kao i da je Zemlja između Sunca i Meseca (pun Mesec), eklipse su mnogo ređe pojave, zato što u planetarnim kretanjima postoji mnogo faktora. Jedan od njih je i faktor koji se zove latituda, tj. koliko je koja planeta severno ili južno od npr Zemljinog ekvatora.
Kalpurusha
“Kala” znači vreme, a “Purusha” znači čovek. U vedskoj tradiciji svaki materijalni oblik je manifestacija božanskog principa. Tako je i 12 znakova zodijaka (12 rashija) materijalna manifestacija božanskog u obliku personifikacije (purusha) vremena (kala).
Svaka manifestacija božanskog počinje od dvojnosti ili polarnosti. Osnovna polarnost je Purusha (muški princip) i Prakriti (ženski princip). Sledeći korak u manifestaciji božanskog jeste trojstvo guna, a to su satva, rajas i tamas. Sve što postaje mora prvo da se kreira (rajas), zatim dokle god to postoji i traje, ono se održava (satva) i na kraju, sve što postoji ima svoj vek trajanja, tj kraj ili destrukciju (tamas). U manje suptilnim oblicima pojavnog postoje i tatve ili elementi. Ima ih pet i naziv im je Pancha (pet) tatva (element), a čine ih:
Akash (etar)
Agni (vatra)
Prithivi (zemlja)
Vayu (vazduh)
Jala (voda)
Znaci zodijaka mogu da imaju kvalitet tri gune: satva (održavanje), rajas (kreiranje) i tamas (destrukcija). Rashiji koji su u istoj guni su uvek u kendrama (uglovima) jedan od drugog. Satva rashiji su dvojni i tu spadaju Mithuna. Kanya, Dhanu i Meena. Rajas rashiji su pokretni i tu spadaju Mesha, Karka, Tula i Makara. Tamas rashiji su fiksni i tu spadaju Vrishab, Simha, Vrishchika i Kumbha.
Što se tiče Panchatatvi, Akash tatva prožima sve rashije podjednako. To je element koji sve drži na okupu i na svom mestu (npr gravitacija je jedan oblik Akash tatve). Sve druge tatve su dominantnije u određenim grupama rashija i u okviru tih grupa rashiji se nalaze u trigonu jedan od drugog. Agni tatva preovlađuje u Meshu, Simhu i Dhanu rashiju. Prithivi tatva preovlađuje u Vrishab, Kanya i Makara rashiju. Vayu tatva preovlađuje u Mithuna, Tula i Kumbha rashiju. Jala tatva preovlađuje u Karka, Vrishchika i Meena rashiju.
Postoji i podela na muške i na ženske rashije. Parni su ženski (ima ih tačno 6), a neparni su muški (takođe 6).
Kada se sumira sve gore navedeno, 12 rashija predstavljaju savršen balans osnovnih kvaliteta pojavne kreacije. Muški i ženski princip su u savršenom balansu (6 muških +6 ženskih =12), tri gune su u savršenom balansu (3 gune x 4 rashija u svakoj grupi =12) i pet tatvi su u savršenom balansu (Akash prožima podjednako svaki rashi, dok su preostale četiri tatve raspoređene po šemi 4 tatve x 3 rashija u svakoj grupi =12).
Ovaj savršen balans kvaliteta pojavne kreacije u Kalpurushu bi mogao da pripada svakom ljudskom biću da ne postoje grahe i da one nemaju funkciju isporučivanja naše karme. Rashiji su 12 sideralnih sazvežđa koja su raspoređena u krugu od 360 stepeni u ravni Zemljine ekliptike, ali daleko od Sunčevog sistema. Pošto se ljudi rađaju na Zemlji, za računanje i iscrtavanje dijagrama natalne karte uzima se u obzir geocentrična perspektiva (Zemlja i natus su u centru kruga sideralnih sazvežđa), ali sa punom svešću da je Sunčev sistem heliocentričan i da sve planete kruže oko Sunca. Svih 12 rashija sadrže sve resurse koji su potrebni u manifestovanom univerzumu i to sve skupa bi bilo dostupno svakom ljudskom biću u tom originalnom i savršenom obliku da se u ovoj geocentričnoj perspektivi između Zemlje (i ljudi na njoj) i sideralnih sazvežđa ne nalaze grahe.
Potpuno isto kao što se pomračenje Sunca dešava tako što Mesec blokira Sunčevu svetlost da dopre do jednog dela površine Zemlje, tako se dešava da planeta kada se nađe u određenom rashiju Kalpurusha blokira (“pomrači”) resurse tog rashija.
Na kraju, šta je to što grahe stvarno rade
Postoje različite podele graha. Vedska astrologija poznaje sistem od maksimalno 7 graha koje imaju fizičko telo plus dve grahe koje nemaju fizičko telo, već predstavljaju tačke presecanja Mesečeve putanje oko Zemlje i Zemljine putanje oko Sunca (Mesečevi čvorovi Rahu i Ketu). Podela koja obuhvata svih 9 graha zove se Naisargika Karake i odnosi se na nivo uma. Podela koja obuhvata 7 graha koje imaju fizičko telo plus Rahu, se naziva Chara Karake i odnosi se na nivo duše. Podela koja obuhvata samo 7 graha koje imaju fizičko telo, naziva se Sthira Karake i odnosi se na nivo fizičkog tela (i to osoba koje su predstavljene tim grahama).
Sistem Nava (devet) graha koji čini Naisargika Karake je sistem koji predstavlja sve aspekte našeg uma, a to se dešava tako što svaka graha “ugrabi” svojim uticajem onaj deo uma koji je njen domen i kontroliše taj deo naše mentalnosti. Surya npr predstavlja naš ego, naše “ja”, našu težnju za samopotvrđivanjem, uspehom, moći itd. Ukoliko se Surya nađe u Vrishabha rashiju, u tom slučaju onaj deo uma koji definiše naše samopotvrđivanje i težnju za uspehom i moći, stavlja fokus na Vrishabha rashi. Ovakva grahana nad Vrishabha rashijem daje sklonost da se samopotvrđivanje, težnja za uspehom i moći odvija kroz fokus na novac, hranu i materijalna dobra.
Suma Summarum
Iako priča o grahama zvuči pomalo zastrašujuće u kontekstu nekog spoljašnjeg faktora koji nas kontroliše, zapravo se radi o savršenom “kosmičkom satu” koji se namešta prema potrebi duše svakog ljudskog bića. Duša se rađa sa potrebom da prođe kroz određena iskustva, da akumulira određena znanja, da ispuni određene želje i da se oslobodi bar jednog dela svoje ukupne karme ili da kreira novu. Kada se grahe rasporede u tom “kosmičkom satu” tako da formiraju um koji će precizno da ispuni potrebe duše, tek tada dolazi do rađanja duše u fizičkom telu.
Stvarno… uglavnom smo završili osnovnu i srednju školu, eventualno i fakultet, a da su vrlo retki srećnici ikada čuli u školi kako se uopšte uči. Neki od nas su svoje obrazovanje priveli kraju zahvaljujući dobroj memoriji, neki zahvaljujući dobroj koncentraciji, neki zahvaljujući jakoj sposobnosti logičkog razmišljanja, neko je to sve kompenzovao upornošću i voljom, a zajedničko nam je da smo svi to nekako preturili preko glave i priveli kraju (uglavnom) bez toga da nam je iko ikada pomenuo kako se uopšte uči.
Sve navike koje ste stekli u svom formalnom obrazovanju mogu da budu od pomoći kada se uči Jyotish, ali teško da će to biti sve što je potrebno i teško da ste se ikada susreli sa ovakvom materijom. Potpuno je drugačije od svega što smo navikli da čitamo i učimo.
Znanje i mudrost
Uglavnom je skoro “sva mudrost” Jyotisha sažeta u knjizi “Brihat Parashara Hora Shastra” (Parašarina rasprava o Hori). Orginal teksta na sanskritu plus prevod na engleski jezik plus komentari autora prevoda npr Girish Chand Sharme, sve skupa je stalo u dva toma na 791+651= 1442 stranice. Zvuči kao obim jednog prosečnog ispita na faksu, milina. Još ako znate sanskrit, čitav sadržaj može da se kompresuje na otprilike 200 strana gusto kucanog originala. Pomišljate “Mačiji kašalj, to može za mesec ili dva čak i napamet da se nabuba”. Kada krenete u akciju, vrlo brzo vam postane jasno da to baš i nije “Uvod u Rimsko Pravo” ,tj tekstualni tip gradiva kao recept za kolače, da bi moglo da se uči napamet…
Jezička barijera
Prvi problem je sanskrit. Ovo je jezik sa puno sinonima za skoro svaku reč. Neuporedivo više od ijednog živog jezika koji je danas u upotrebi. Jedna pojava može da se pomene koristeći i po dvadeset različitih reči, a svaka od njih ima svoje fine nijanse značenja. Drugi problem je što svaka reč za nijansu promeni svoje značenje u zavisnosti pored kojih reči stoji u rečenici. Treći problem je što ne postoji jezik u upotrebi na koji se može doslovno prevesti svaka reč sanskrita, nego je potrebno konstruisati opisne fraze, čak i u živim jezicima bogatim složenicama kao što je nemački jezik. Četvrti problem je neophodnost poznavanja vedske filozofije, koncepta duhovnosti i koncepta relacije bog-kosmos-živo biće-život da bi se razumeo sanskrit, jer koncepti koji postoje u vedskoj literaturi, vrlo retko ili nikako mogu da se sretnu u nekoj drugoj zemlji, a samim tim i u njenom jeziku.
Npr reč “laboratorija” u srpskom jeziku je latinskog porekla i počela je da ulazi u upotrebu sa pojavom prvih laboratorija u Srbiji krajem XIX veka. Iako bi njen najprostiji prevod sa latinskog bio “radionica” (lat. laborare – raditi), prosto je bilo potrebno razlikovati prostoriju u kojoj se vrše hemijski eksperimenti i prostoriju u kojoj se izrađuju zanatski predmeti. Napredak nauke je zatekao srpski jezik nespremnim ili srpsku akademsku elitu tadašnjeg doba previše fasciniranu latinskim, starogrčkim, nemačkim, francuskim, engleskim i italijanskim jezikom, pa se taj latinizam odomaćio pre nego što je osmišljena odgovarajuća reč koja bi bila autentično srpska. Dakle, prvo je neophodno da postoji ili da se pojavi neki koncept (kao što je to u ovom primeru laboratorija) da bi se u nekom jeziku pojavila odgovarajuća reč koja simboliše taj koncept. Kako u vedskoj literaturi postoji mnogo autentičnih koncepata koji se ne mogu sresti ni u jednoj drugoj kulturi, filozofiji i duhovnosti, samim tim je jako teško naći odgovarajuću reč za prevod u bilo kom drugom jeziku.
“Sudar svetova”, tj nastanak hiljada i hiljada različitih tradicija, pravaca i škola u Indiji, dešava se upravo u prevodima i interpretacijama vedske literature. Četiri vede, šest vedangi, osamnaest purana, upanišade, itihase, upavede itd, okvirno sve skupa oko pedesetak knjiga u kojima se nalazi sva mudrost, a stotine i stotine hiljada prevoda, komentara i tumačenja različitih ljudi u rasponu od vrhunskih poznavaoca materije, pa sve do šašavih usamljenika koji imaju potrebu da “nešto izjave za TV dnevnik”. Srećom, uvek postoji šansa da vremenom počnete da razlikujete jedne od drugih kada guglate neki prevod na internetu, kupujete knjigu ili ono najvažnije – birate gurua, ali moj vam je najtopliji savet da razvijete naviku da pamtite i pokoju reč na sanskritu kad god nešto čitate. Što više čitate i pretražujete po internetu u potrazi za odgovorima i što ćešće nailazite na iste reči, biće vam sve lakše i lakše da prepoznajete kontekst i prevod reči, a time i lakše da procenite kvalitet prevoda i njegovog autora. Što više pamtite reči na sanskritu, čitanje i učenje će vam ići sve lakše i lakše, pa budite strpljivi sa sobom kada ste tek na početku.
DNK Jyotisha i vedskih spisa
Vedska literatura je takođe mnogo pre Andrića plasirala princip “rečima tesno, mislima prostrano”, a to u ovom slučaju znači da ove knjige nemaju narativni ili deskriptivni karakter (eventualno imaju u vrlo tankom sloju). Kada čitate dve rečenice, ne čitate dve obične rečenice, nego koncentrat gradiva. Rishiji su bili vrlo “štedljivi” na rečima, tako da svaka rečenica ima više dimenzija značenja. Npr kada se nešto u knjizi odnosi na neku pojavu u svemiru, neće vam nigde eksplicitno napisati da se to odnosi i na Solarni sistem ili na planetu Zemlju, a istovremeno i na ljudsko biće. To je jedan od slikovitih primera da se nešto podrazumeva kao vedski koncept, ali mi smo naviknuti na sasvim drugačije obrasce razmišljanja prilikom učenja, pa očekujemo eksplicitne opise. Kada bi u nekom trenutku sve knjige o fizici bile uništene, osim jednog parčeta papira na kojem piše E=mc², kako bi neko posle npr 200 godina uspeo da dešifruje to parče papira bez prethodnog znanja o fizici, bez ikakvog pojma o upotrebi formula u fizici i bez predstave šta koja oznaka u istoj simboliše? Sa sutrama na sanskritu postoji vrlo sličan problem. Kada otvorite Brihat Parashara Hora Shastru bukvalno ispred sebe imate DNK Jyotisha i silno vam je potreban učitelj (Guru) da vam raščlani svaku reč do detalja i da vam pokaže šta sve jedan stih može da znači, a o svakom pojedinačnom stihu može da se napiše minimum esej, ako ne čak i cela knjiga. Ne možete sami. Samostalno možete eventualno donekle da se upoznate sa terminologijom, da steknete okvirnu predstavu šta je sve Jyotish, da se upoznate sa spiskom preporučene literature, da se upoznate sa planetarnim kretanjima i računanjem charta (natalne karte), da naučite pokoji princip i da se veselite kada vidite da radi (ne baš i da imate predstavu zašto u nekim slučajevima prosto ne radi), ali za ozbiljno i temeljno učenje potreban vam je Guru.
Edukovani Jyotishiji su po pravilu uvek oni koji iza sebe imaju dugu usmenu tradiciju u kojoj se vekovima prenosilo znanje o tome kako se tumače i čitaju Jyotish klasici. Trenutno je u Indiji vrlo popularno biti “sam svoj prosvetljeni majstor”, pa bih vam u najmanju ruku preporučila da izbegavate da čitate one koji insistiraju na tome da nisu deo bilo koje tradicije ili nemaju čak ni elementarne manire da na svom sajtu navedu ko im je Guru. Ovo će vam uštedeti mnogo dragocenog vremena.
Rad na sebi
Veoma bitan element učenja Jyotisha je sadhana, tj svakodnevna duhovna praksa. Imate punu slobodu da odaberete duhovnu praksu bilo koje tradicije i religije, uopšte nije važno šta je vaš izbor, dokle god ste redovni u toj praksi i dokle god ste posvećeni ličnom razvoju u najbolju verziju sebe. Idealno je da vam niko ne nameće izbor tradicije duhovne prakse. U vedskoj tradiciji to se postiže npr meditacijom (dhyana), recitovanjem mantri (japa), tehnikom disanja (pranayama) i sl. Vedske mantre su zvučna vibracija viših inteligencija ili jungovski rečeno – arhetipa. Svaka manifestacija apsoluta bi mogla da se svrsta pod određeni arhetip, a svaka manifestacija u univerzumu istovremeno postoji i u svakom ljudskom biću. Što ste više izloženi zvuku mantre, to ste više u kontaktu sa ovim arhetipima putem zvučne vibracije, kako u univerzumu, tako i unutar vas samih. Benefit koji se dešava u umu je sličan logovanju na enormnu bazu podataka i formiranju perfektnog softvera koji može da koristi tu bazu podataka.
Suštinski, da biste shvatili Jyotish potrebno je da shvatite čitav univerzum, počevši od najprostijih koraka – kalkulacije planetarnih kretanja, pa sve do razumevanja najsuptilnih pojava u univerzumu koje su izvor svake materijalne manifestacije. Potrebno je da budete upućeni u sveukupnu “anatomiju” univerzuma, kako onu fizičku, tako i onu arhetipsku. Čest je slučaj da to može da bude komplikovana mentalna operacija jednako koliko bi i kočijašu iz XIX veka bilo komplikovano da se odjednom nađe u avionu i da se od njega traži da upravlja istim. Jednostavno je naviknut da upravlja sasvim drugačijim tipom vozila. Potpuno je ista stvar i sa mozgom i sa tipom mentalnih obrazaca na koje je uglavnom naviknut. Potrebno je proširiti mentalne obrasce do onih razmera koje mogu da obuhvate tu količinu i tip informacija iz kojih se Jyotish sastoji.
“Indikacije, kontraindikacije i mere opreza”
Postoji jedna specifična pojava kada se uči Jyotish. Svaka tema koju proučavate u datom trenutku, istovremeno tu temu pokrećete da se manifestuje u vašem životu na način na koji ona postoji u vama kroz vaš chart. Niko ne počinje da se bavi ni Jyotishem ni duhovnošću ni psihologijom niti terapeutskim tehnikama zato što mu/joj je u životu lepo i udobno, već zbog toga što nas nešto duboko tišti i želimo to da razrešimo. Zbog toga je čest slučaj da teme problema (aflikcije, doshe, kletve, badhak itd) budu u daleko većem fokusu kod onih koji tek počinju sa jyotishem i da početnici primećuju daleko više negativnih strana u chartu nego pozitivnih. Početnički fokus na negativne teme, a i svako kasnije izučavanje takvih tema, može izazvati niz procesa čišćenja koji nisu ni namanje prijatni. Ovo je još jedan razlog zašto je potrebna redovna sadhana. Ne samo na početku, već od prvog do poslednjeg dana izučavanja Joytisha, potrebna je zaštita mantrama da se kroz taj proces prođe brže i lakše. Sadhanu, pogađate, određuje vaš Jyotish Guru, što je takođe jedan od razloga zašto ne možete sami da učite Jyotish.
Savet koji niste tražili, a trebaće Vam
Čuvajte se davanja fatalističkih predikcija (pogotovo negativnih) kada ste tek početnik, čak i uz napomenu da je vaše znanje limitirano. Ljudi su vrlo osetljiva bića podložna sugestiji kada su u pitanju bilo koje prediktivne tehnike, bez obzira na nivo znanja onih koji izgovaraju predikcije. Za svaku reč snosite odgovornost, pa gledajte da te reči dođu iz najmudrijeg dela vašeg bića, a ne iz onog dela ega koji je željan dokazivanja sebe ili astrologije. U početku sve što ste pročitali i potom primenili na nekom chartu, može da vam deluje kao haotična gomila ekstremno pozitivnih i ekstremno negativnih događaja ili osobina. Kao da gledate mozaik sastavljen isključivo od crnih i belih kockica. Čak štaviše, neke kockice će biti i bele i crne u isto vreme kada primenite sve principe koji su vam poznati na samom početku. Jedna fraza je postala veoma popularna u tradiciji u kojoj učim Jyotish i prilično je ilustrativna: “Život je jedna velika siva zona između crnog i belog”. Kada nestanu crne i bele kockice i umesto njih vidite fino osenčenu površinu, kada duboke i tamne linije izgube oštrinu i postanu mekani obrisi, kada umesto dvodimenzionalne ravni vidite trodimenzionalno biće, dobićete jasniju sliku osobe čiji chart gledate i to je momenat kada više niste na samom početku. Kao što ni ljudi nisu samo “crni” ili “beli”, kao što ništa u njihovim životima nije samo “crno” ili “belo”, tako nijedno tumačenje charta nije prost skup crnih i belih kockica. Jyotish pravila se povezuju prilikom učenja, nijedno ne postoji samo za sebe nezavisno od ostatka celine. Isto se radi prilikom tumačenja charta – nijedno pravilo ne postoji samo za sebe, već se svakim pravilom veze sitan vez celokupne slike koja je trodimenzionalna.
Sinergija
Kažu da neko ko savlada jedan strani jezik, potencijalno već zna po malo od još dva ili tri strana jezika. Kada neko nauči tri strana jezika, potencijalno zna barem još šest do devet. Ista stvar je i sa Jyotishem. Najteže je preveslati početak i naučiti prvih nekoliko principa. Svaki sledeći princip koji se uči, nekako se nadograđuje na prethodno naučeno i ima neke zajedničke karakteristike. Iza svakog principa postoji logika zašto je takav i svaka od tih logika je jedan maleni zupčanik jednog velikog holističkog mehanizma koji se zove vedsko znanje. Što više učite biće vam sve lakše i lakše da učite, a jyotsih sve jasniji i jasniji. Jeste kompleksan, jeste obiman, jeste slojevit i dubok, ali nije nemoguće naučiti ga.
“Zaboga radite mekom olovkom! U vašoj će praksi naići bezbroj ispravaka.” – Mile Dupor, “Ne vjerujte, provjerite”
Pencil
…reči su čoveka koji je svojim knjigama odnegovao generacije astrologa zapadne astrologije na ovim prostorima. Savet je potpuno primenljiv i na učenje Jyotisha. Za svako pravilo koje naučite, nađite neki mentalni folder i spakujte ga tu. Imajte ga u vidu, ali ga ne shvatajte kao da je forma u kojoj ste naučili to pravilo ugravirana u kamen. Što više učite, vaše znanje se produbljuje, a time i logika iza svakog pravila koje ste naučili. (Jedan od razloga zašto nije mudro davati fatalističke predikcije kada ste tek početnik) Ovo je razlog zašto je dobro da se s vremena na vreme vratite na ono što ste već naučili ili samo pročitali. Može da se desi da ste neke rečenice potpuno izostavili iz vida jer ih niste razumeli prvi put ili prvih par puta, a može da se dogodi da će vam dodatni izvor informacija doći tek u nekoj od narednih godina u kojima ćete učiti Jyotish.
Da. “Nekoj od narednih godina”… Žao mi je ako zvuči zastrašujuće to što niko pri zdravoj pameti i čistoj savesti ne bi napravio celovit Jyotish kurs u trajanju od tri meseca ili šest meseci, osim ako nema nameru da vas podučava svakog dana po 5-6 sati dnevno i ako je potpuno siguran da baš vi imate kapacitet za tako intenzivan trening. Jyotish se uči tokom čitavog života i svako ima svoj individualni tempo koliko informacija može da usvoji u nekom vremenskom okviru. Zato polako i strpljivo ako ste se otisnuli na ovo zanimljivo putovanje učenja. Svejedno ćete učiti Jyotish do kraja života. A onda ko zna… možda ćete ponovo učiti Jyotish i u nekom od sledećih života. Srećom, ovo je znanje koje možete poneti zajedno sa vašom dušom. 🙂
